Ekologija je relativno mlada nauka koja se bavi proučavanjem odnosa živih bića prema neživoj i živoj prirodi. Ekologija se danas razvila u samostalni sistem ideja sa jednim multidisciplinarnim pristupom pojavama i objektima prirode. Kada se određuje koji je značaj ekologije uopšte, neophodno je prvo ustanoviti vezu ekologije sa očuvanjem prirode i razmotriti na koji način ona omogućava rešavanje zadataka zaštite životne sredine, čovekove okoline. Kako je definisano zakonom, životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život. Upravljanje rizicima iz domena zaštite životne sredine je bliže definisano Zakonom o zaštiti životne sredine „Službeni glasnik RS“, broj: 135/04, 36/09 i paketom zakonskih i podzakonskih akata iz ove oblasti.
Procena uticaja na životnu sredinu
Instrument koji se primenjuje pre donošenja velikih odluka i dok su još sve alternativne otvorene, u cilju dobijanja informacija u svim fazama procesa odlučivanja, uz učešće i konsultovanje javnosti da bi se u svim fazama izrade projekta u potpunosti uzeli u obzir elementi i mere sigurnosti od značaja za životnu sredinu.
U praksi procena uticaja se prvenstveno primenjuje za sprečavanje ili smanjenje negativnih posledica velikih razvojnih planova, takođe se koristi kao sredstvo za planiranje održivog razvoja integrisanjem ekoloških razmatranja u širokom spektru predloženih aktivnosti. Ciljevi mogu biti kratkoročnog ili dugoročnog karaktera u zavisnosti od toga kakvi rezultati treba da se postignu. Osnovna preporuka je biranje dugoročnih ciljeva jer oni obuhvataju zaštitu zdravlja i bezbednosti, izbegavanje nepovratnih promena i ozbiljnih oštećenja životne sredine kao i očuvanje vrednih resursa prirodnih područja i ekosistema, takođe i unapređenje društvenih aspekata.
Aspekat životne sredine
Element aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije koji može da utiče pozitivno ili negativno na životnu sredinu. U cilju zadovoljenja ovog zahteva organizacija koja primenjuje sistem upravljanja zaštitom životne sredine treba da ustanovi i sprovodi postupak koji:
- Identifikuje aspekte životne sredine koje može da kontroliše kao sto su ispuštanja, emisije, potrošnja ili ponovno korišćenje materijala, stvaranje buke, vibracija, itd. Posebno se identifikuju oni aspekti koji imaju ili mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu.
- Vrednuje svaki od tih aspekata
Kod izbora pristupa za identifikovanje aspekata životne sredine uzimaju se u obzir osnovne analize: ispuštanje otpadnih voda u vodu ili zemlju, stvaranje i odlaganje otpadnih materijala, emisije i isparenja u vazduh, procesi u kojima se koriste hemikalije, procesi u kojima se koristi voda, emitovanu energiju, procesi u kojima se koriste repromaterijali i prirodni resursi, otpad.
U razmatranje se uzimaju i aspekti povezani sa aktivnostima, proizvodima i uslugama organizacije kao sto su: projektovanje i razvoj, procesi proizvodnje, pakovanje i transport, učinak zaštite životne sredine i praksu ugovarača i dobavljača, upravljanje otpadom, eksploataciju i distribuciju sirovina i prirodnih resursa, distribuciju, korišćenje i kraj životnog ciklusa i živi svet i bio-diverzitet.
Obavezna je ocena značajnosti aspekta životne sredine kod potencijalnih akcidenata i incidenata, a vrši se na bazi kriterijuma verovatnoće pojave, uticaja i težine posledica koje bi taj aspekt izazvao.
Vodoprivreda
Integralno upravljanje vodnim resursima je skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda.
Upravljanje vodama u Srbiji odvija se kroz izradu i sprovođenje planskih dokumenata: Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije i Plana upravljanja vodama za sliv reke Dunav, Planova upravljanja vodama za vodna područja, kao i planovima kojima se uređuje zaštita od štetnog dejstva voda, i to: plan upravljanja rizicima od poplava, opšti i operativni plan za odbranu od poplava, kao i planovi kojima se uređuje zaštita voda (plan zaštite voda od zagađivanja i program monitoringa).
Zaštita voda jeste skup mera i aktivnosti kojima se kvalitet površinskih i podzemnih voda štiti i unapređuje, uključujući i od uticaja prekograničnog zagađenja, radi:
- očuvanja života i zdravlja ljudi;
- smanjenja zagađenja i sprečavanja daljeg pogoršanja stanja voda;
- obezbeđenja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda za različite namene;
- zaštite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta životne sredine u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita životne sredine i ciljevi životne sredine.
Zaštita voda sprovodi se u skladu sa Planom zaštite voda. Plan zaštite voda se donosi za period od šest godina. Po isteku šest godina od dana donošenja Plan zaštite voda, vrši se njegovo noveliranje.